Беседа:Стровия

..." Ово сам писмо дао коцабашији села Стровија и наредио му да нађе Адема и да му то писмо преда. Адем је сваке године на пасиштима Бабуне и на планини која припада селу Стровији имао својих око 2.000 оваца. Тада, када сам био у Стровији (Стровју) у томе селу је било однесено са његових бачија неколико хиљада ока качкаваља. Све је то чувао сеоски коџабашија Србин (а цела Стровија је ЧИСТО СРПСКО СЕЛО), па сам зато њега и послао да то писмо однесе и преда Адему."...

Из књиге "Војвода Василије Трбић: Мемоари", део, дешавања 1912. године, пред Први балкански рат. Дакле, Стровија је била СРПСКО село, а не бугарско како се наводи у дописима овог Мишева. Једино село у Бабунском крају које је било БУГАРСКО је било село Бистрица североисточно од Богомиле у правцу Велеса.

Српска четничка села Азота, која се наводе у књизи су: Стровија, Нежилово, Ореше, Богомила, Теово, Капиново, Мокрени, Габровник, Ораов Дол, Степанци, Поменово, Смиловци, Слепче, Сливје, Степанци, Зрзе. Бистрица је била бугарска, Согле, Десово арнаутска (албанско муслиманска), Горно Оризари турско анадолско, Горно Врановци - муслиманско, славомакедонског говорног дијалекта. Село Браилово је чисто српско, али се онда крајем 19. века због убиства познатог арнаутског качака Исљама Гаранија из Кичевске околије, цело село, Врачани (или како ви овде зовете Браћани) као једино арнаутско муслиманско село у целом Поречу (подно планине Песјак) иселило у најбољи део села Браилова, па је село постало мешовито.

За Ђевђелију (Гевгели) се наводи: Варошица Ђевђелија је била подељена на три партије: српску, бугарску и грчку. Исто тако и суседно село Сехово. Грађани су између себе имали доста сношљиве односе и кад је имало изгледа да ће Бугари заузети Ђевђелију, бугарски правци су обећали Србима и Грцима, својим суграђанима, да ће их штитити од бугарских репресалија. То ми је одмах саопштено од српских првака у Ђевђелији: Ђерђиковић, Никола Зафировић, Риста Бешировић и Диме Главчевић.

У тексту се наводи и следеће: У великој бици код Кукуша (2 балкански рат, борба између бугара и грка) , разбијени бугари покупили су сво словенско становништво Кукуша и околине, преко 3.000 породица и упутили их у Бугарску. Један велики део овог становништва кад је Струмица по Букурешком уговору о миру, била остављена Бугарској, Бугари тако велики број кукушког становништва населили у струмичко поле, у бивша турска села где су БУГАРИ ЈОШ РАНИЈЕ, 1912. ГОДИНЕ СВЕ ТУРСКО СТАНОВНИШТВО ПОБИЛИ!!! Тако су ови Кукушани ушли у готове куће и добили најбољу земљу у томе крају, па смо их ми 1920. године, кад смо добили Струмицу тамо и затекли. Била је то доста незгодна ситуација за нашу државу, јер је један део тих Кукушана био у Србији, а други у Бугарској. Био је један или више примера да је један или два брата живео у Србији, а друга два у Бугарској.Или родитељи у Бугарској, а синови у Србији. И ово бедно становништво које су Бугари немилосрдно , БЕЗ ИКАКВЕ ПОТРЕБЕ ДИГЛИ СА СВОЈЕГ ОГЊИШТА И РАЗВЕЈАЛИ ГА КОЈЕКУДА, наши нису дирали. Оставили су им куће и земљу коју им је бугарска насељеничка комисија предала. Бугари су, напуштајући Струмицу 1913. године ИЗГОРЕЛИ 300 ГРЧКИХ КУЋА У СТРУМИЦИ, У СТВАРИ ТО ЈЕ И БИЛА СТРУМИЦА!!!! Али Грци кад су се повлачили из Струмице запалили су исто толико БУГАРСКИХ КУЋА У СТРУМИЦИ. Тако је ова веома напредна и богата варош потпуно спаљена од своје "драге браће".

Драчевица (неготинско) бугарска, Бесвица (неготинско) турска, Бохула (тиквешко) 250 турских кућа и 25 бугарских кућа.--Предният неподписан коментар е направен от анонимен потребител с адрес 109.245.177.167 (беседа • приноси) .

Целата тая информация спокойно може да влезе в статиите. Просто требва да цитирате книгите точно. Това, че Търбич казва едно, не означава, че требва да се изтрие това, което казва Мишев - и двете гледни точки имат место. --Мико (беседа) 07:01, 13 септември 2013 (UTC)